Gost događaja - nepoznata dama, pravi moju grešku i konzumira pun tanjir salate od mladog sremuša. U opštoj gužvi to je prošlo neprimećeno.

Rano ujutro zvoni telefon i dama me uplašeno obaveštava da je u toku noći više puta imala krvarenje iz nosa. Pita šta smo joj to dali, ali ''priznaje'' da je pojela puno salate od sremuša, jer joj se mnogo svideo.

Nisam pametan, pa odlučim da pozovem prof. Kocijančića i konsultujem ga. On predlaže da okupimo naš sinoćnji konzilijum, što i uradismo. Svi se uredno odazvaše, a on insistira da mu potanko objasnim sve o sremušu. Po dobijenim informacijama zaključiše da je sremuš veoma jaka biljka, sa velikom snagom čišćenja organizma i da je zbog toga treba uzimati dozirano, dok se ne iskristališe doza za svoj organizam. Dama je verovatno imala već ''načet'' organizam, koji nije bio u stanju da obuzda tu ogromnu snagu čišćenja, pa je negde moralo da ''popusti''.

Od tada svaki put kad objašnjavamo biljku sremuš, upozoravamo na to.