Sremus.org

Kad se sve sabere i oduzme, obično je čovek u situaciji da nema ništa od potrebnog kad je primoran da preživljava u Prirodi. A to po pravilu ne trje samo jedan dan. Sagledavajući činjenice dolazimo do toga da mu je pored hrane, vode, vatre i alata potrebnih za preživljavanje potrebno i sklonište-BIVAK.
U tom slučaju snalažljivost, graditeljsko iskustvo i iskustva prikupljena od drugih ljudi, mogu ga deliti od smrti, ili mu boravak u divljini učiniti prijatnim.
KAKVA SU VAŠA ISKUSTVA I ZNANJA na ovu temu. podelite ih sa nama.

znanja i iskustva su mi mala

Prvo malo teorije... Zašto nam treba sklonište ili bivak? Na prvom mestu da nam pomogne u očuvanju telesne temperature a zatim da nam služi kao bezbednosna zaštita. Dalje treba znati koji su to sistemi odnosno mehanizmi gubljenja telesne temperature. Na prvom mestu je provodljivost odnosno provođenje toplote od toplijeg ka hladnijem objektu, što znači da moramo voditi računa sa čime smo u kontaktu. Ne smemo ležati na goloj zemlji, sedeti na snegu itd. Sledeći bitan faktor je vetar. On strujanjem preko kože odvodi telesnu temperaturu a telo pokušavajući da zagreje površinski sloj kože troši velike količine energije. Znači treba efekat vetra svesti na minimum i zaštititi se od njega. Treći mehanizam gubljenja toplote je zračenje odnosno izračivanje toplote u vazduh. Proizvedenu telesnu toplotu treba zarobiti blizu tela što se postiže slojevitom odećom a u slučaju pravljenja bivaka ne praviti grešku i graditi suviše velik bivak već dovoljan da se u njega komotno može uvući osoba, svojom telesnom temperaturom zagrejati i prespavati ili sačekati pomoć. Četvrti mehanizam gubljenja toplote je respiracija tj. disanje. Svaki put kada udahnemo suv i hladan vazduh (ljudi prave grešku pa misle da je samo topao vazduh suv - istina je da je hladan vazduh podjednako suv kao i vazduh u pustinji) naša pluća ga zagrevaju i obogaćuju vlagom tako da prilikom izdisanja tog istog vazduha izgubimo deo telesne temperature ali i vlage. Treba voditi računa da se previše ne forsiramo i umaramo jer tako zadihani gubimo mnogo vlage i telesne temperature. Poslednji i najopasniji faktor je vlaga. Vlažna koža odvodi telesnu temperaturu sto puta brže nego suvi vazduh. U principu nije bitno kako koža posaje vlažna da li je u pitanju znojenje, kiša, sneg, pad prilikom prelaženje potoka itd. Bitno je po svaku cenu ostati suv a to podrazumeva i nošenje odeće (bar onaj sloj uz kožu) od sintetičkih materijala ili vune – pamuk izbegavati jer zadržava vlagu i teško se suši. Kombinacija dva ili više navedenih faktora samo pojačava efekat gubljenja telesne temperature a dva najopasnija su vetar i vlaga. Poznavanje ovih faktora i njihova eliminacija rezultira izgradnjom efikasnog bivaka. Pre pravljenja skloništa treba analizirati preteće faktore i eliminisati njihovo dejstvo. To podrazumeva racionalno korišćenje energije i resursa. Primera radi u tropskim šumama zbog čestih kiša treba praviti bivak koji će nas štititi na prvom mestu od kiše ali ne i od hladnoće jer je temperatura prilično konstantna i prijatna za čoveka. U hladnom klimatu treba se štititi od niskih temperatura i vetra, u pustnji tokom dana od sunčevog zračenja a noću od hladnog pustinjskog peska. Postoji ono čuveno pravilo trojke koje kaže da čovek može da preživi tri minuta bez vazduha, tri sata bez skloništa, tri dana bez vode i tri nedelje bez hrane(neki dodaju tome i tri meseca bez ljubavi ). Mislim da ono slikovito ilustruje da je sklonište (naravno posle disanja) prvo na listi prioriteta za bezbedno boravljenje u prirodi. O vrstama skloništa neki drugi put... Izvin'te na opširnosti...Auuu, pa ovde ima materijala za knjigu a ne za post...

Ovo je tip bivaka koji je najbolji za očuvanje telesne temperature ako se nađete u prirodi bez alata i opreme. Englezi ovaj tip nazivaju ''debris shelter'' jer se pravi od svih mogućih materijala i ''otpadaka'' koji se nalaze oko vas...