Početna

"SREMUŠ" - ko smo mi

Ko smo mi

Ko smo mi...

Uvod u celu priču

sreda, 28 oktobar 2009 23:10 Vlada Jerkovic

NEKOLIKO UVODNIH NAPOMENA!

Radio sam u vojsci, pored ostalog i na programu preživljavanja u Prirodi. Zanat sam ispekao kod tada najvećeg majstora tog posla na ovim prostorima - Renčelj Stanislava. Nisam bio jedini đak, a danas u ovoj priči učestvuju neki od njih, posebno puk. dr. Srđan Novaković, bez koga bi sve bilo mnogo siromašnije.

Dr. Srki - stručno

Dakle, zovemo se "Ishrana iz Prirode - SREMUŠ" (reč Priroda uvek i uvek velikim slovom), a nastali smo (na moju inicijativu i predlog) u PSD (Planinarsko - Smučarsko Društvo) "Kopaonik", Beograd, u jesen 1995. godine, kao Sekcija za ishranu iz Prirode.

Vremenom, sadržaji su obogaćivani i dograđivani, a mi postadosmo jedna od 4 delatnosti u PSD "Kopaonik", sa stalnom tendencijom daljeg rasta. Rekoše da Koncept treba malo preimenovati i zatražiše od mene predlog za ime koje će ostati za stalno, ali da u imenu ima sve što zahtevaju savremeni markentiški principi. Predložio sam 5 imena (prefiksa pored reči Ishrana iz Prirode) i Dragana Vasiljević (Ekološka redakcija RTS) izabra reč "SREMUŠ" i tako postade KUMA "SREMUŠ"-a.

Danas funkcionišemo kao Ishrana iz Prirode "SREMUŠ", pre svega u PSD "Kopaonik", ali i planinarstvu uopšte, jer imamo Komisiju za ishranu iz Prirode u PSS (Planinarski Savez Srbije). Sa ponosom ističem da već tri godine uzastopno dobijamo odobrenje od ZUOV-a (Zavod za usavršavanje obrazovanja i vaspitanja) za školovanje zaposlenih u obrazovanju po ovom Konceptu, što za posledicu ima formiranje Ogranaka u školama i sve veći priliv učeničke populacije (samo u Beogradu, za sada, 42 srednje i osmogodišnje škole).

Zbog svega toga, nema nam druge, već: IDEMO DALJE! pod sloganom: "Naučite šta je Priroda iznedrila za Vas", pravcem: "NATRAG" u Prirodu.

ŠTA JE SREMUŠ I "SREMUŠ"?

SREMUŠ (Allium ursinum):

je samonikla jestiva (i veoma lekovita) biljka (SJB), proglašena za biljku Evrope, a kažu i da spada u 4 planetarne biljke. Nama je njegovo narodno ime poslužilo za ime koncepta ishrane iz Prirode "SREMUŠ" (više o sremušu na stranici "Sremuš kao biljka").

"SREMUŠ"

je koncept za ishranu iz Prirode nastao, razvijan i razvija se u PSD "Kopaonik" iz Beograda (Planinarsko - Smučarsko Društvo), a polako osvaja planinarstvo Srbije i školsku populaciju (više o "SREMUŠ"-u na stranici "SREMUŠ" kao Koncept).

Poslednje ažurirano sreda, 28 oktobar 2009 23:24

''SREMUŠ'' kao koncept

ponedeljak, 08 septembar 2008 13:38 Radenko Lazić

SREMUS

ŠTA ČINI SUŠTINU KONCEPTA "SREMUŠ"?

MOTO: ''Naučite šta je Priroda iznedrila za Vas'', a sadržaji:

Naučite da prepoznate, pravilno uberete i upotrebite SJB (samoniklo jestivo (i lekovito) bilje).
Upoznajte raskoš carstva SJG (samonikle jestive (i druge) gljive).
''Ujedite zmiju'', a probajte i druge pripadnike jestive DF (divlje faune).
Naučite kako izgubljen u divljini da pobedi strah i snađe se - orijentacija

Sve ovo na licu mesta - gde se Priroda događa, uz obuku i adekvatnu fizičku aktivnost,

kroz:

Predavanja - teoretska priprema za obuku na licu mesta (uglavnom zimi)
Jednodnevne akcije - do 150 km daljine od mesta življenja
Vikend akcije - sa obaveznim bar jednim prenoćištem i "SREMUŠ" ishranom
Višednevne boravke - smeštaj, ishrana i obuka po ovom konceptu
"Život s Prirodom" (ranije "preživljavanje" - sva pitanja boravka u divljini za one koji su prošli najmanje osnovnu obuku po ovom konceptu
Višednevni boravak u Eko kampu "Čukarak" - namenski kamp za obuku po ovom konceptu (vidi kamp "Čukarak" - posebna stranica sajta)
Školovanje "SREMUŠ" kadrova - vidi stranicu sajta za školovanje (vidi stranicu: "SREMUŠ" obuka")

OPŠTE PRETPOSTAVKE ZA KONCEPT:

Višedecenijsko iskustvo autora koncepta! ---> pazi poskok!
Planinarstvo kao pogodno tlo za koncept!
Bogatstvo samonikle jestive Prirode u Srbiji!
Povratak prirodnim vrednostima - svetski trend!
Otuđenost žitelja urbanih sredina od Prirode!
Zdravstvene posledice savremenog načina života!
Priroda sa svojim rešenjima - kao učitelj nama!

Poslednje ažurirano subota, 07 novembar 2009 09:54

Istorijat koncepta

ponedeljak, 08 septembar 2008 14:06 Radenko Lazić

Istorijat "SREMUŠ" koncepta

IDEMO REDOM - istorijat:

Krajem 1995. g. nastaje sekcija za ishranu iz Prirode u PSD ''Kopaonik'' - Beograd!
Paralelni rad na osmišljavanju koncepta i predstavljanje istog kroz prezentacije!
Atraktivnost programa privlači mnoštvo članova i predstavnika medija!
1998. g. prve grupe sedmodnevnih boravaka na Kopaoniku - po prg. ''SREMUŠ''!
1999. g. druga društva počinju sa formiranjem sekcija!
2006. formirana Komisija za ishranu iz Prirode pri PSS (Planinarski Savez Srbije)!
Danas - koncept je zreo za dalje širenje - ogranci u školama, školovanje "SREMUŠ" kadrova...

KAD, KAKO I KOME SMO SE POKAZALI - samo najvažnije?

Jesen 1995. g. - SDPR (prva prezentacija)!
Leto 1996. g. - slet planinara na Kopaoniku!
Leto 1996. g. - kosidba na Rajcu (masovna)!
Jun 1997. g. - svetski komandosi (veterani)!
Febr. 1998. g. - medijska prezent. (rest. ''Sunce'')!
Jesen 1999. g. - hotel ''Interkontinental'' u Bgd. (savetovanje gastronoma na temu ''Gastronomija za 21. vek'' - za oko 500 učesnika i gostiju!
Maj 2001. g. - Bazel kao predstavnici PKJ!
Ukupno preko 90 promocija programa ''SREMUŠ''!
Više TV emisija (neke reprizirane), novinskih tekstova, predstavljanja na radiju ...!
Šansa za mlade - pravilno životno usmerenje!

Poslednje ažurirano ponedeljak, 22 februar 2010 22:04

Članarina za 2010. god.

sreda, 28 oktobar 2009 22:29 Vlada Jerkovic

Ishrana iz Prirode - "Sremuš" je jedna od 4 delatnosti planinarsko-smučarskog društva (PSD) "Kopaonik" (u daljem tekstu Društvo). Društvo je sportska organizacija osnovana radi obavljanja sportskih i drugih aktivnosti članova u oblasti planinarstva, smučarstava, orijetacionog sporta i ishrane iz Prirode.
Društvo je u ostvarivanju svojih ciljeva i zadataka samostalna i vanstranačka organizacija, sa statusom udruženja građana.
Društvo je osnovano 3.juna 1971. godine u Beogradu.

Sedište Društva je u ulici ZMAJA OD NOĆAJA 9/IV, 11000 BEOGRAD.

Sastanci Društva održavaju se svakog četvrtka u 19,00 časova u Terazije 45 (MZ Terazije).

ČLANARINA ZA 2010. GODINU

1.	Članarina za nove članove iznosi:
	1)	odrasli	600,00	dinara
	2)	odrasli kada prelaze iz drugog društva sa svojom knjižicom	500,00	dinara
	3)	deca, učenici i studenti do 27 godina	500,00	dinara
	4)	deca, učenici i studenti kada prelaze sa svojom knjižicom	400,00	dinara
2.	Članarina za stare članove iznosi:
	1)	odrasli	500,00	dinara
	2)	deca, učenici i studenti do 27 godina	400,00	dinara
	3)	kada se izdaje i nova knjižica uvećava se za	100,00	dinara
3.	Članarina se ne naplaćuje počasnim i zaslužnim članovima Društva.
4.	Prilikom plaćanja članarine besplatno se dobija godišnji plan akcija za tekuću godinu.
5.	Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a primenjivaće se od dana preuzimanja markica za 2010.godinu, od Planinarskog saveza Srbije.

Poslednje ažurirano ponedeljak, 22 februar 2010 21:51

Aktivnost Ishrane iz Prirode

četvrtak, 29 oktobar 2009 01:00 Vlada Jerkovic

Organizovanom aktivnošću delatnosti ishrane iz Prirode smatra se realizacija planske ili vanredne aktivnosti koju organizovano izvode ovlašćeni pripadnici delatnosti. Učešće pojedinaca, na bilo kojoj aktivnosti, van organizovanog učešća, ne smatra se organizovanom aktivnošću Odbora za ishranu iz Prirode.

Vođa akcije i instruktor kojima je poverena organizacija i izvođenje konkretne akcije predstavljaju tim odgovoran za organizovanje i izvođenje akcije.

Svaki UČESNIK U AKCIJI je obavezan da se adekvatno pripremi za predviđenu akciju, što podrazumeva:

obuću i odeću pogodnu za kretanje po terenima i za prilagođavanje klimatskim uslovima; vodu i hranu;
zaštitne rukavice za ubiranje plodova prirode;
· odgovarajuću ambalažu za ubrane plodove prirode;
· oštar nož i/ili odgovarajuće makaze;
· lična dokumenta, uključujući overenu zdravstvenu legitimaciju i knjižicu Planinarskog saveza.

Od polaska na akciju do povratka, učesnici su obavezni da se ponašaju u skladu sa Pravilima ponašanja planinara, da slede uputstva vođstva akcije, a posebno uputstva instruktora u postupku ubiranja samoniklih jestivih darova prirode.

Poželjno je da učesnici u akcijama i ostali aktivisti na svrsishodan način koriste instruktažna predavanja na akcijama i druge vidove edukativnih aktivnosti koje se organizuju na nivou IP ili planinarskih društava i saveza, kao i korišćenjem pogodne literature, obogaćuju svoje znanje iz oblasti flore i faune i tako smanjuju svoju zavisnost od instruktora, a njima ostavljaju prostor za angažovanje na edukaciji novopridošlih i menje edukovanih aktivista.

Ishrana iz prirode je u svojoj osnovi ekološki pokret, pa shodno tome sva pravila i postupci u odnosu prema Prirodi moraju biti prožeti idejom zaštite Prirode - obezbediti joj sopstveni proces regeneracije.

Pripadnici ove delatnosti moraju poštovati sva zakonska ograničenja , opredeljenja Svetskog pokreta za očuvanje i unapređivanje životne sredine i pravila za ishranu iz prirode kako slede:

1. Ubiranje i korišćenje plodova Prirode, bez obzira da li se radi o samoniklom bilju, gljivama ili divljim životinjama, skopčano je sa puno opasnosti od grešaka sa teškim posledicama, a najbolja zaštita je visok nivo znanja, discipline, poštovanje pravila ponašanja u prirodi, pridržavanje uputstava instruktora i stalno dopunjavanje sopstvenog znanja.
2. Zlatno pravilo pri ubiranju plodova Prirode glasi: ''svaki plod Prirode smatrajte nepogodnim za ljudsku ishranu, ako nemate druga saznanja''.
3. Ubiranje plodova Prirode ima smisla vršiti samo na ekološki očuvanim lokalitetima.
4. Ubiranje plodova Prirode dozvoljeno je samo na način koji ne ugrožava prirodnu ravnotežu između pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, niti ugrožava reprodiktivnost njihovih prirodnih staništa.
5. Ubiranje plodova Prirode vršiti proredom, bez obzira na bogatstvo staništa.
6. Ubrati samo onu količinu plodova Prirode za koju ste sigurni da ćete je utrošiti. Bacanje plodova Prirode ubranih u nekontrolisanim količinama kosi se sa moralnim normama Pokreta za ishranu iz Prirode.
7. Ne uništavati niti oštećivati ni jedan plod Prirode nepogodan za ljudsku ishranu (otrovne i škodljive biljke, pečurke i životinje), jer u prirodnom lancu svaki od tih plodova Prirode ima svoju korisnu funkciju.
8. Ubiranje samoniklog bilja vršiti oštrim nožem ili drugom pogodnom alatkom, jer se tako biljka najmanje oštećuje. Nije dozvoljeno kidanje ili odlamanje stabljike i čupanje, sem ako se radi o ubiranju podzemnih delova biljki.
9. Ubiranje plodova Prirode vršiti uz upotrebu zaštitnih rukavica, radi izbegavanja ozleda i ujeda insekata i gmizavaca.